Moja mama nikada nije bila neka kupoholičarka što se tiče standardnih ženskih trica – odjeće, obuće ili nakita, ali posuđu uglavnom nije mogla odoljeti. Tako bi iznenada po kući nicali razni kompleti i čuda koja je ko zna kada nabavila pa brižljivo ušuškala. Sjećam se kako sam slučajno natrčavala na set od po 5 šerpi i lonaca, backup džezve, mlinove, šolje, tanjiriće za kolače, posudice za slatko… Svaki put sam mamu kritikovala zbog te navike, govorila da je to bacanje para, kako nam ne treba još jedna šerpa jer i ove stare ispadaju iz ormara. A kad su već tu, htjela sam svaku novu ili novopronađenu stvar odmah ubaciti u upotrebu, dok je mamin glavni merak da to nešto lijepo čuva za specijalne prilike. Specijalne prilike dođu i odu, kad već dođu ima i važnijih stvari od tanjira pa je dosta tog blaga zapakovano i danas. A mama i dalje nabavlja nove kuhinjske (ne)potrepštine kad god joj se ukaže prilika. 🙂

No kao što kaže stara narodna poslovica, došla je maca na vratanca. Počela sam ličiti na mamu i od prije par godina poludjela za suđem… Gledam izloge, mjerkam šta bi mi kao „trebalo“ i kupim te slatke stvari kad mi se prilika ukaže. Sa zadnjeg odmora sam npr. dovukla dva kompleta šoljica za kafu! I to one male majušne, koje se više ne računaju jer se kafa pije iz zapremine od najmanje 2 decilitra. Ali oba seta su krasna, sa tufnama, jedan rozi drugi plavi… Iiiiii trebaju mi! 🙂 Zbog njih ću vratiti naviku dosipanja kafe plus rahat lokum u prilogu!

Jedna od stvari koje sam nakupovala u velikom broju, a opet mislim da mi je malo, jesu vatrostalne posude. Svaka ima svoju specijalnost, a čini mi se da će im se familija i dalje širiti! Na stranu dizajn, koji zna biti neodoljiv, (prugice, tufne, s poklopcem ili bez), jako su praktične. Šta god se u tepsiji dobro zapeče čišćenje je agonija, slijedi kiseljenje od tri dana i takoreći izbijanje ostataka hrane čekićem. Sa pekačima nema tih problema, sve se da fino oribati samo sa spužvicom.

U nizu jela koja pravim u keramičkim posudama, ove njoke su se pokazale kao veliki hit, tik uz Mlince sa pečenim paprikama! Recept je inače ispitan na velikom uzorku rodbine i prijatelja na njihovo veliko zadovoljstvo, a nađen je na Coolinarici i to ovdje! Hvala Diani iz Makarske! 🙂 Jelo se brzo sprema. Šporet uglavnom radi sam i postupak je jednostavan. Sjeckanje je najkomplikovaniji zahvat, sastojci su podložni improvizacijama, a rezultat je jako, jako ukusan! Moja varijacija glasi ovako:

 

Sastojci:

• 500 gr zamrznutih njoka
• 300-400 gr pilećeg filea
• 250 gr šampinjona
• 500 gr paradajza
• 1 tikvica srednje veličine
• par mrkvi
• 200 ml pavlake za kuvanje
• malo soli, ulja i bibera

Preporučujem da započnete sa fazom pripreme u kojoj ćete oprati povrće i očistiti ga, da imate sve spremno za posle. Ja tikvicu i mrkve za ovo jelo obično narendam, vi ih možete isjeckati ako želite i ako imate dobar nož. 🙂 Paradajz prelijte vrelom vodom, ostavite 4-5 minuta da potopljen odstoji, pa ćete ga moći sa lakoćom oguliti. Šampinjone usitnite na tanke listiće. A sada kreće pravi posao!

Isjeckajte piletinu na manje komade (kvadratići otprilike 2×2 cm) pa je u dubljoj tavi propržite na par kašika zagrijanog ulja. Posolite, dodajte još neke začine koje volite kao npr. sušeno povrće, đumbir, čili… Kada komadići piletine promijene boju sa svih strana, prebacite ih u vatrostalnu posudu u kojoj ćete jelo peći, da sačekaju ostale sastojke.

U tavu dodajte još par kašika ulja. Kada se ono ugrije ubacite tikvice, mrkvu i šampinjone. Dinstajte 10-ak minuta pa dodajte so, biber, malo origana i paradajz. Utišajte vatru ako sos krene prskati, a zbog ove faze vam treba dublja tava, da se sve može komotno krčkati još 20-25 minuta. Tikvice i gljive će pustiti vodu kada ih posolite, no ja za svaki slučaj dospem još čašu vode da povrće ima dovoljno tečnosti i da se stopi u fini sos. Bez obzira na vodu miješajte svako malo da ne zagori. U orginalnom receptu se spominje kraće vrijeme krčkanja, u tom roku će vam povrće i dalje zadržati svoju formu i biti blago dinstano, dok se meni dopala ova varijanta sa kremastim sosom za koji treba malo duže kuvanje.

U međuvremenu pripremite njoke. Savjetujem da kupujete samo ona pakovanja na kojima piše vrijeme pripreme, da ne morate gatati na tu temu. Njoke se pripremaju u proključaloj slanoj vodi, ubacite ih sve odjednom i gotove su za otprilike 5 minuta kada isplivaju na površinu. Sa nekim anonimnim paketićima na kojima vrijeme kuvanja ne piše dešavalo mi se da  se njoke čvrsto drže dna šerpe i nakon 10 minuta, kada ih presiječem nakon 15 minuta sredina je i dalje nekuvana, tako da… Njoke se mogu praviti i u domaćoj radinosti, a kada nađem neki pouzdan recept javiću i vama! 🙂 Takođe ne padajte na skupa uvozna pakovanja, obično postoji neki regionalni proizvođač sa super proizvodom i pristojnom cijenom (Mlinotest npr.) .

Kuvane i ocijeđene njoke rasporedite preko piletine. Potom dodajte sos od povrća i zalijte sve pavlakom za kuvanje. Da pavlaka ne bi ostala skroz na površini, ovlaš promiješam smjesu, ali pažljivo da ne istumbam piletinu i njoke, oni trebaju ostati potopljeni.

Stavite da se peče u zagrijanoj rerni na 200 °C oko pola sata. Desetak minuta pred kraj jelo možete posuti naribanim sirom da se uhvati fina korica. Ako vam se učini da u posudi ima puno tečnosti možete produžiti pečenje, iako jelo bude suvlje nego što izgleda kada se malo prohladi.

Napomena: Kao što rekoh, sastojke možete mijenjati prema onome šta volite i šta imate u kući, pa vaša verzija može sadržavati dvije tikvice, pet paprika, dva patlidžana. 🙂 Bitno je da imate sos od paradajza koji se van sezone može lijepo zamijeniti tetrapakom kuvanog paradajza. Postupak je isti, faza dodavanja ostaje takođe ista. Ako njoke nemate ili ne volite umjesto njih ubacite skuvanu integralnu rižu. Prijatno! 🙂